ŠOBIĆEVI NOVOSADSKI DANI

U istoriji jugoslovenske kantautorske scene malo je autora koji su ostavili tako snažan trag sa tako malo snimljenih pesama kao Miladin Šobić. Rođen je 1956. godine u Nikšiću, u Crnoj Gori, gradu koji je iznedrio mnoge muzičare i umetnike. Još kao mladić počeo je da piše poeziju i svira gitaru, a njegove pesme brzo su privukle pažnju zbog neobične kombinacije lirike, humora i društvene ironije.

Šobić je muzičku karijeru započeo krajem sedamdesetih godina, nastupajući po studentskim klubovima i festivalima širom tadašnje Jugoslavije. Publika ga je zavolela zbog neposrednog nastupa – sam na sceni, sa gitarom i toplim glasom, pričao je male životne priče pretvorene u pesme.

Pravi uspeh dolazi početkom osamdesetih godina kada objavljuje albume „Ožiljak“ (1981) i „Umjesto gluposti“ (1982). Na njima su se našle pesme koje su brzo postale kultne među ljubiteljima kantautorske muzike, poput „Džemper za vinograd“, „Ne pokušavaj mijenjat me“ i „Kad bi došla Marija“. Njegovi tekstovi bili su jednostavni, ali duboki – govorili su o svakodnevici, ljubavi, mladosti i sitnim životnim ironijama.

Iako je bio na vrhuncu popularnosti, Šobić se sredinom osamdesetih iznenada povukao iz javnosti. Nakon porodične tragedije i ličnih preispitivanja, odlučio je da se udalji od muzičke scene i posveti mirnijem životu. Uprkos tome, njegove pesme nastavile su da žive među publikom i novim generacijama slušalaca.

Danas se Miladin Šobić smatra jednim od najautentičnijih kantautora prostora bivše Jugoslavije – tihim pesnikom gitare čije su pesme, iako malobrojne, ostale trajno upisane u muzičku kulturu regiona.

U nastavku pogledajte omaž Miladinu Šobiću koji je u organizaciji Udruženja Crnogoraca Novog Sada upriličen u klubu Lavirint u Novom Sadu.