Serotonin je važan neurotransmiter u ljudskom organizmu, poznat kao „hormon sreće“, jer ima ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja, osećaja zadovoljstva i emocionalne stabilnosti. Nastaje iz aminokiseline triptofana, a najveći deo serotonina proizvodi se u crevima, dok manji deo deluje u mozgu.

SEROTONIN – ključ dobrog raspoloženja i unutrašnje ravnoteže

Serotonin je jedan od najvažnijih neurotransmitera u ljudskom organizmu, često nazivan „hormonom sreće“. Iako nije klasičan hormon, njegova uloga u regulaciji emocija, ponašanja i opšteg stanja organizma je izuzetno velika. Nastaje iz aminokiseline triptofana, koju unosimo hranom, a zanimljivo je da se čak oko 90% serotonina proizvodi u crevima, dok se manji deo nalazi u mozgu, gde direktno utiče na raspoloženje.

Serotonin ima višestruke funkcije. Najpoznatiji je po tome što utiče na osećaj sreće, smirenosti i emocionalne stabilnosti. Međutim, njegova uloga je mnogo šira. On reguliše san tako što učestvuje u stvaranju melatonina, kontroliše apetit i varenje, utiče na koncentraciju, pamćenje i sposobnost učenja, ali i na način na koji doživljavamo bol.

Kada je nivo serotonina uravnotežen, osoba se oseća stabilno, motivisano i psihički dobro. Međutim, njegov manjak može dovesti do osećaja tuge, anksioznosti, razdražljivosti, nesanice i hroničnog umora.

Serotonin se ne unosi direktno hranom, ali se može podstaći njegova proizvodnja unosom namirnica bogatih triptofanom. To su: jaja, mleko i mlečni proizvodi, ćuretina i piletina, riba, orašasti plodovi (orah, badem), semenke (susam, suncokret), banane i tamna čokolada.

Osim ishrane, na prirodno povećanje serotonina utiču i svakodnevne navike

  • Sunčeva svetlost – boravak napolju podstiče njegovu proizvodnju
  • Fizička aktivnost – vežbanje povećava nivo serotonina i popravlja raspoloženje
  • Kvalitetan san – važan za hormonsku ravnotežu
  • Druženje i pozitivne emocije – socijalna povezanost ima snažan uticaj
  • Tehnike opuštanja – meditacija, disanje i boravak u prirodi

U savremenom svetu, stres, nepravilna ishrana i manjak kretanja često dovode do poremećaja u nivou serotonina. Zbog toga se u medicini koriste lekovi koji utiču na njegovu ravnotežu, posebno kod depresije i anksioznih poremećaja.

Ipak, najvažnije je naglasiti da se zdravim životnim navikama može mnogo učiniti na prirodan način. Redovna fizička aktivnost, boravak na suncu i uravnotežena ishrana predstavljaju osnovu dobrog raspoloženja.

U nastavku možete čuti šta o serotoninu kaže dr. Dragan Ivanov.

Preporučujemo

  • HRANA ZA MOZAK

    Hrana koju jedemo ima direktan uticaj na rad mozga – od koncentracije i pamćenja do raspoloženja. Određene namirnice posebno podstiču funkcije mozga jer sadrže zdrave masti, vitamine i antioksidanse Masne ribe poput lososa, tune i skuše bogate su omega-3 masnim kiselinama koje su ključne za izgradnju moždanih ćelija. One poboljšavaju pamćenje i smanjuju rizik od…

  • KRPELJI – bolesti koje prenose i zaštita od njih

    Krpelji su sitni paraziti koji se najčešće nalaze u travi, šumama i parkovima, a aktivni su tokom toplijih meseci. Iako gotovo neprimetni, mogu preneti ozbiljne zarazne bolesti, zbog čega predstavljaju značajan zdravstveni rizik za ljude. Najpoznatija među njima je lajmska bolest, koja se često prepoznaje po karakterističnom crvenilu na koži koje se širi, ali može…

  • ENDORFINI – Hormoni vedrine i sreće

    Endorfini su prirodni hormoni koje proizvodi ljudski organizam, a često se nazivaju „hormonima sreće“ ili „hormonima vedrine“. Njihova osnovna uloga jeste da smanje bol i stres, ali i da podstaknu osjećaj zadovoljstva, opuštenosti i unutrašnje ravnoteže. Ove supstance se luče u mozgu, najčešće kao odgovor na određene podražaje – fizičku aktivnost, smijeh, zaljubljenost, ali i…

  • KULTURNO SRCE BAČKE

    “ Kulturno srce Bačke” je dokumentarna priča o tri Kulturno-umetnička društva koja deluju u multietničkoj sredini, u srcu Bačke ravnice, u opštini Vrbas. Reč je o srpskom društvu “Zavičajnmo vrelo”, rusinskom “Žatva” i mađarskom “Sirmai Karolj”. Film se bavi istorijatom ovih društava ali i problemima koje im je donelo savremeno doba. Pored razgovora sa čelim…

  • UM I MOZAK

    Um i mozak su neraskidivo povezani, ali nisu isto. Mozak je fizički organ smešten u lobanji i sastoji se od milijardi nervnih ćelija koje međusobno komuniciraju složenim električnim i hemijskim signalima. Um, s druge strane, predstavlja skup mentalnih procesa – misli, emocija, sećanja, svesti i sposobnosti razmišljanja. Mozak je svojevrsni „centar komande“ ljudskog tela. On…